Mala škola medonosne flore – Dren

| 4. marta 2018. | 0 Komentara

Vrste iz roda  Cornus L. -Dren

Najpoznatija vrsta roda  Cornus L. je Cornus mas L. – dren. Rod  Cornus L. spada u red Cornales, i familiju Cornaceae Link.  U rodu Cornus L., je uglavnom listopadno drveće i žbunje, oko pedeset vrsta. Plod je okruglasta ili elipsoidna koštunica, a boja  zavisno od vrste kojoj pripada, može biti bela, crna, plavičasta ili crvena. U našoj zemlјi rastu tri domaće vrste, a ostale su introducirane, ukrasne vrste. Drvo drena je tvrdo, pa otuda i naziv Cornu, što znači rog.

Cornus mas L. ( Syn. C. mascula Lam., C. vernalis Salsib. C. nudiflora.Dum.)Dren

Dren je vrlo važna medonosna bilјka. Raste sporo kao žbun ili nisko drvo, koje dostiže visinu do 8 metara, deblјinu do blizu pola metra i starost preko 100 godina. Kruna stabla je na vrhu zaoblјena. Cvetovi su sitni, žuti, četvoročlani, dvopolni. Ima od 10, do više od 20 cvetića u štitastoj cvasti. Ono što je za pčelare zanimlјivo, da su cvetovi kod drena većinom samo sa prašnicima. Znači dren je odlična polenarica. Cvetanje je jedno od najranijih kod nas. U februaru ili martu pre listanja.

Ima žute cvetiće, koji čine da se dren za vreme cvetanja, vrlo lako uočava u šumama i parkovima, što naročito ako je lepo vreme, da ga pčele mogu koristiti, izaziva veliko zadovolјstvo kod pčelara. Pčelama daje nektar i cvetni prah u doba, kad ih u prirodi ima vrlo malo, a pčelinjim društvima su potrebni za njihov razvoj. Plod je zreo u avgustu – septembru – crvena jestiva koštunica drenjina. U ishrani se može koristitina više načina (svež, zreo ili zavisno od načina prerade). Areal drena je na Balkanskom i Apeninskom poluostrvu, na dobrom delu srednje Evrope, Male Azije, Krima i Kavkaza. Kod nas je česta žbunast vrsta u regionu hrastovih listopadnih šuma, na suvim i toplim staništima, koja nisu izložena kasnim mrazevima (rano cvetanje).

Dren u rodu

Iz semena se razmnožava setvom odmah po branju u jesen. Ako se tako uradi, klija odmah u proleće. Setva nestratifikovanog semena uproleće daje ponik u roku od jedne do dve godine.  Ima dobru izdanačku snagu iz panja i korena. Stoga se može razmnožavati vegetativno položnicama i reznicama u leto. Dren je interesantna vrsta sa nekoliko formi nađenih širom Srbije, kao na primer:

  1. Cornus mas, var. mas,
  2. C.m. var. oblongifolia – ima ga u okolini Babušnice, Raške , a na Kosovu u selu Staro gradsko.,
  3. C.m. f. dolichocarpa,- pronađen u okolini Majdanpeka i Užica,
  4. C.m.f. conica – pronađen u okolini Majdanpeka,
  5. 5. m.f. oxycarpa – pronađen u okolini Majdanpeka,

6. C.m.f. microcarpa – ima ga na Đerdapu, u Sićevačkoj klisuri i kod Novog Pazara.

U februaru 1997. godine, objavlјen je podatak, da se na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu već desetak godina radi na selekciji drena, odabiranjem na više lokacija: Iz područija Fruške gore, Bačke, Kocelјeve i Zlatibora. Na tom poslu radili su Prof. Dr. Milovan Korać, Dr. Jelena Ninić – Todorović, Dr. Slobodan Cerović i Dr. Branka Gološanin sa saradnicima. Cilј ovog rada su selekcije drena sa krupnim, kvalitetnim plodovima, koji se lako kaleme i redovno rađaju. Krupnoća plodova (od i više od tri grama težine) je važna, a da koštica bude što manja. Važno je i to da cvetanje bude što kasnije (u aprilu), da rod ne bi uništili kasni mrazevi. Rezultati ovog rada koji se nastavlјa, su selekcije „Era“, „Bačka“ i „Apatinski rani“, koji osim gore navedenih karakteristika imaju različito vreme zrenja. Stručnjaci ovu vrstu preporučuju za masovnu proizvodnju.

Dipl. inž. šum. Vladimir Ignjatović

Rubrika: Medonosno bilje

O Autoru ()

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *