Mala škola medonosne flore – Vrbe

| 31. marta 2018. | 0 Komentara

Rod SALIX L. – vrbe

Salix Alba ¸¸Tristis¸¸ (Syn. S.A. was. Vitellina F. Pendula Lasch.) – žalosna žuta vrba,

Salix alba ¸¸Tristis¸¸ ( Syn. S.a. var. Vitellina f. Pendula Lasch.) – žalosna žuta vrba, zimska grančica

U ¸¸Pčelaru¸¸ br.7, od jula 2003. godine, u svom tekstu ¸¸Paša na vrbi – izuzetna 2003. godine¸¸, naš poznati pčelar iz Novog Sada, Bata Stefanović, požalio se rečima: „Međutim, o prolećnom razvoju pčelinjih društava, iako pažljivo pratim napise u ¸¸Pčelaru¸¸, ne sećam se da sam nekada pročitao nešto više o prvoj prolećnoj paši vrbe i njenih vrsta – vrbi rakiti, vrbi ivi i samoj vrbi„. Odavno sам nameravaо da napišem članak o vrbama, ali sam se bojao obimnog, velikog članka. Ima mnogo vrba. Nismo ni svesni kakvo bogatstvo imamo. Više od 20 vrsta vrba raste u našim krajevima. Nisam verovao da ću dati potpun odgovor na pitanje poštovanom pčelaru Bati. Ali za toliko koliko napišem, nadao sam se nagradi od kolege Bate u vidu poklona, makar onog malog ’’hotelskog’’ pakovanja od 30g vrbovog meda.

Rod Salix L.- vrbe, spada sa topolama u familiju Salicaceae. Vrba ima oko 500 vrsta pretežno na severnoj Zemljinoj hemisferi. Ime roda verovatno potiče od keltskih reči: sal, lis ,što znači: ’’blizu vode’’. Kod nas vrbe rastu kraj nizijskih reka, pa sve do planinskih pašnjaka. Vrbe su dvodome. Imaju muške i ženske cvasti u vidu resa, koje imaju 1-2 medonosne žlezde (nektarije). Znači, medonosne vrste vrba oprašuju insekti (pa i pčele), a neke se vrste oprašuju vetrom. Cvetanje ide pre ili istovremeno sa listanjem, ređe posle, najčešće u martu-aprilu, a kod nekih vrsta se produžava i u leto. Značaj vrba za pčelarstvo je ogroman. Kao rana proletnja paša, veoma je dobra za razvoj legla. U tom pogledu naročito su značajne sastojine vrbe kraj velikih reka: Dunava, Save, Tise, Morave. Zatim i kraj manjih reka, potoka i na vlažnim terenima.

Vrba u brdskim predelima

 

                            Po Gluhovu i Ponomarjevoj vrbe cvetaju 10-12 dana, dok naši podatci govore o cvetanju i 20 dana. Prema nekim izvorima, u slučaju pogodnog vremena, ukupan unos sa vrba može biti do 15kg. Interesantno je i zapažanje da najbolje mede vrbe koje su u vodi. Tako, recimo autori knjige ‚‚Pčelarstvo‚‚ (Zagreb,1990. god.), navode podatak o medenju vrba 1966. godine. Naime, vrbe pored Dunava dale su 17kg meda sa stabala koja su bila u vodi, a druge, u neposrednoj blizini, van reke, samo 3 kg. Zanimljivo je i to, da su pčele na kraju vrbove paše sklone grabeži. U svojoj knjizi ‚‚Pčelarstvo‚‚ prof. Dr. Jovan Kulinčević govori o prinosima od 10-15kg meda kod jakih društava i o dnevnim unosima i do 3kg u dobrim godinama.

Pod normalnim uslovima vegetacije, vrbe se pojavljuju u obliku drveća i grmova, a u krajnje suvim i nepovoljnim klimatskim područijima visokih planina, nalaze se patuljasti , grmasati ili zeljasti oblici vrba.

Salix alba – bela vrba

S.alba – bela vrba-drvo u vodi S.aurita – uvasta vrba-žbun S. serpyllifolia – zeljasta vrba

Salix alba – bela vrba

Ovaj rod ima dugu istoriju. Mnogobrojni su fosilni ostatci vrba. Listovi kod vrba su raznih veličina i oblika. Kora stabla je takođe kod raznih vrsta različita: duboko je ispucala ili se ljušti kao kod platana ili lako puca i otpada u tankim pločicama. Korenje je plitko. Glavni koren brzo zakržlja, a zameni ga brojno korenje sa strane. Plodovi su čaure. Rod vrba ima kod nas XIII sekcija. Oblici listova vrba rosmarinifolia: S. rubra, S. alba, S. pentandra, S. cinerea, S. caprea –iva Prof. Dr. Husnija Ćerimagić dao je u svojoj knjizi ¸¸Pčelarstvo¸¸ (Sarajevo,1990.), klasifikaciju medonosnosti biljaka i klasifikaciju prema količini polena koji donose. Ovi podaci govore, da vrbe po prinosu meda spadaju u grupu 4, tj. daju po hektaru 101-200kg meda, a po prinosu cvetnog praha u grupu 4, tj. odlična je polenarica.
Vrbov med je zatvoreno žut sa zelenkastim prelivom. Posle vrcanja odmah kristalizira. Kristali su sitni, sivkaste boje. Ukus mu je kao vrbov sok. Smatra se lošijom vrstom meda.

S. vestita – zeljasta vrba

Salix vestita – zeljasta vrba, Salix reticulata – zeljasta vrba

Mato Idžojtić pčelar iz Vinkovaca izjavio je: „Med od vrbe doista je rijetkost jer se može vrcati tek svakih nekoliko godina, kada se poklope brojni preduvjeti, od atmosferskih prilika do vremena cvjetanja „( 17 Internet – Objavio Jutarnji list 6.3.2006. god.)

Prijatno sam bio iznenađen brojnim velikim pčelinjacima, prikolicama i autobusima, koje sam video prilikom dva obilaska reke Tise maja 2000. i 2001. godine, na lokacijama: Knićanin, Aradac, Titel i Novi Bečej.

 

Kod nas rastu sledeće vrste vrba:

S. alba

Salix alba L. – bela vrba (Sekcija Albae Borr in Hook)

Najčešće raste sa krtom vrbom i bagrencem. Dostiže visinu do 25, pa i 28m, a prečnik debla 1-2m. Listovi su lancetastog oblika, 4-10cm dugi i 1,5cm široki. Najširi su u sredini liske, a postepeno zašiljeni na oba kraja. Po obodu su sitno testerasti. Sa lica listovi su tamno zeleni i sjajni, a sa naličija beličasto dlakavi. Cveta marta – aprila istovremeno sa listanjem. Može da doživi 100 godina. Kora stabla zelenkasta do svetložuta u mladosti, a kasnije se javlja pluta, koja smeđe i sivo ispuca. Na osnovu podataka o njenom rasprostranjenju ona se smatra invazivnom biljkom.

Najpoznatiji varijetet bele vrbe je :

Salix alba ¸¸Tristis¸¸ (Syn. S.a. var. Vitellina f. Pendula Lasch.) – žalosna žuta vrba, koja ima viseće, tanke i duge jasno žute jednogodišnje grančice i koju neki autori literature o medonosnoj flori mešaju sa žalosnom vrbom Salix babylonica L. ( što je nedopustivo i –žalosno ! ), koja ima maslinasto smeđe viseće grančice. Forma „pendula“ – žalosna forma , postoji kod više vrsta vrba, ali i kod drugih vrsta drveća , kao na primer kod duda, sofore, breze itd. U vreme cvetanja bele, kao i krte vrbe ima malo medonosnog bilja koje cveta, što im povećava značaj.

S. rubra

Na listu bele vrbe parazitira vrbova vaš Tuberolachnus salignus. Svojom masovnom pojavom, a prilikom hranjenja, ova vaš luči slatke materije i proizvodi vrbovu medljiku. Pojava ove medljike u proleće nije štetna za pčele, ali ako se javlja u avgustu i septembru, pčele će je sakupljati za zimu, kada je zbog teško svarljivih materija za njih štetna i često dovodi do njihovog propadanja.

Tehnika mi nije „dozvolila“, da ovu napomenu stavim na početku teksta. Ovo je deo mog obimnog teksta o medonosnim vrbama, kojih u Srbiji ima oko 20. Ovde je obrađen opšti deo o rodu vrba i Bela vrba Salix alba i neki njeni varjeteti. Vrbe imaju ogromnu važnost za prolećni razvoj pčela i u sklopu “ Male škole medonosne flore „.

Dip.inž. šum. Vladimir Ignjatović

Rubrika: Medonosno bilje

O Autoru ()

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *