Šta znaju pčele?

| 25. januara 2015. | 0 Komentara

373Pčelarim već 15 godina. Dosta toga sam saznao o pčelama iz stručne literature, časopisa i sa predavanja koja pčelari održavaju u toku zime. Jedna stvar se svuda ponavlja uporno, da ako želimo da pomerimo košnicu sa njenog mesta to moramo da činimo po 5 do 10 santimetara najviše u toku jednog dana ili 5 kilometara od pčelinjaka, da se pčele ne bi zbunjivale i odlazile u tuđu košnicu. Događaj koji mi se desio jedne jeseni me zaintrigirao da sednem i napišem ove redove.

Prethodna dva leta su bila jako sušna, što je rezultiralo slabim unosom meda i što je još kritičnije polena, koji je neophodan za razvoj pčela tokom čitave godine, pa su i pčelinja društva bila relativno slabija uoči zime. Razmišljajući kako da im pomognem da zimu prebrode što uspešnije, setio sam se jednog navoda iz stručne literature, da su prirodna staništa pčela obično na tri i više metara iznad zemlje. Na većoj visini je manja vlaga, a i hladniji vazduh pada niže. Košnice sa kojima pčelarim su ugrađene u kamionu na dva sprata. Radi se o AŽ košnicama koje imaju tri nivoa sa po 12 standardnih AŽ ramova na svakom. Kako je na gornjem spratu bilo slobodnih košnica, odlučio sam da prebacim pčelinje društvo sa donjeg sprata u jednu od njih. Plodište sam prebacio na treći nivo košnice, koja je bila udaljena oko 2 metra ukoso sa iste strane kamiona. Ispod matične rešetke poređao sam ramove medišta – na drugom nivou, a na najdonjem nivou preostale ramove na kojima je bilo ponešto meda. Zatvorio sam poletaljku košnice koju sam iseljavao, četkom i dimom isterao sve preostale pčele, a zatim zatvorio potpuno košnicu i sa zadnje strane. Dolazeće pčele, koje su se vraćale sa paše, su počele da se okupljaju na staroj poletaljki ne znajući da je društvo preseljeno u drugu košnicu i stvorila se veća grupa pčela. Kada sam otvorio poletaljku košnice u koju sam prebacio društvo povukao sam se na stranu i posmatrao šta će da se desi. Posle nekog vremena počele su da se pojavljuju pčele na novoj poletaljki. Nekoliko ih je poletelo i sletelo na staru poletaljku među pčele koje su se tamo okupljale. Uskoro su pčele postepeno, a kasnije sve više počele da poleću praveći spiralu ka novoj košnici. Kada je u vazduhu bila veća grupa pčela, njihova formacija je ličila na cilindar. Taj cilindar se prostirao od stare do nove poletaljke i nije ga narušavao let drugih pčela iz susednih košnica. Nove pčele koje su pristizale i dalje sa paše, sletale su na staru poletaljku a zatim letele na novu. Nakon jednog sata nije više bilo pčela na staroj poletaljki, što sam shvatio da su se sve vratile sa paše i prihvatile novu poletaljku kao svoju. Let pčela sa nove poletaljke se nastavio kao da su oduvek bile tu. Ni sutradan nije bilo pčela na staroj poletaljki. Kroz dva dana sam preselio drugo društvo na novo mesto. Sve se ponovilo identično kao prvi put.

Pozivam pčelare sa sličnim iskustvima da ih iznesu ovde, kako bi proširili naša znanja o tome: „ŠTA ZNAJU PČELE“?

Miodrag Lukšić

Rubrika: O pčelama

O Autoru ()

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *