Fallopia japonica – opasan invazivni korov

Falopia sa pcelom 3 U dobru je lako dobar biti. Na muci se poznaju junaci. Prevedeno na „pčelarski jezik“, ovo bi značilo: Lako je kada cveta dosta medonosnih biljaka sa nektarom i polenom. Teško je kada ih nema. Uvek su me zanimale rane (vrbe, leske, Lonicera fragrantissima Lindl. et Paxt., Lonicera x purpusii Rehd., dženarika i dr.) i kasne paše (bršljan, kadifica, Polygonum aubretii – truskavac ili dvornik, aster – divlji i gajeni i dr.), naročito polenske biljke. Ni jedne ni druge ne cvetaju obilno, a pčele ih rado posećuju. Na kraju sezone pčele se grčevito bore da dopune svoje rezerve nektara i polena.

Međutim , moju pažnju privukla je jedna biljka , koja cveta od jula do oktobra, koju su intenzivno posećivale mnoge vrste podreda insekata Aculeata – žaokonoša: ose, pčele, stršljeni, bumbari, neke solitarne pčele, zatim leptiri, pa čak i muve. I to sve istovremeno. Ta biljka se zove falopija i spada u familiju Poligonaceae.
To je valjda jedina medonosna biljka za koju važi preporuka: Iskorenite je‼? Uništite je !?! Ne sadite je‼?! U daljem tekstu ćete videti zašto.

Na Šumarskom fakultetu je 5. i 6.II 2009.godine održan godišnji  „Seminar Pejsažna hortikultura 2009″
Jedno za pčelare zanimljivo predavanje je bilo „Invazivne biljke Fallopia spp. ( Polygonaceae ) u Srbiji i Crnoj gori“, autora, mladih kolega Darije Krstić, Stefana Topalovića i Sofije Tomić i njihovog mentora profesorke Dr. Milke Glavendekić.
Pomenuta je jedna od istina – zamka, u koje ljudi često zapadaju , da su omiljene ukrasne biljke one koje brzo rastu, ne zahtevaju mnogo nege i zaštite, ujedno i vrlo invazivne biljke. Takvu grešku je napravio i autor ovog teksta i posadio je ovu biljku (falopiju) na svom placu. Imao je svega nekoliko strukova i držao je pod kontrolom i na kraju sa velikom mukom je uklonio. Među tim ukrasnim biljkama, koje su jako otporne, prilagodljive na različite uslove staništa je i Fallopia japonica (syn. Reynoutria japonica Hautt, Polygonum cuspidum Sieb. & Zucc.). Ova perena, koja raste iz rizoma ima veliki invazivni potencijal.
U Evropu (u Holandiju), je kao ukrasna biljka doneta iz Azije 1823. godine. Društvo za poljoprivredu i hortikulturu iz Utrehta je 1847. godine, nagradilo je ovu ukrasnu perenu F. Japonica zlatnom medaljom , kao najbolju biljku te godine, ceneći njene estetske vrednosti i njena lekovita svojstva. U Jugoslaviju, prvo je uneta u Hrvatsku sedamdesetih godina prošlog veka, a u Srbiju 1983/84. godine. Na područiju Beograda zabeležena je 1994. godine. Pored F. Japonica, konstatovan je i hibrid F. x Bohemica Chrtek & Chrtková . Međutim ove biljke pokazale su i svoje „drugo lice“. Postaju nepoželjne, jer ugrožavaju i potiskuju druge gajene i autohtone biljke. Ljudi ih stoga uklanjaju iz vrtova, urbanih prostora, park šuma i grobalja, rizome biljaka sa zemljom i šutom odvoze na deponije i tu nastaje poseban problem.

Falopia na placu autora
Falopia na placu autora

Ove biljke se uz pomoć rizoma razmnožavaju, ulaze u prirodne ekosisteme i ugrožavaju ih. Prirodna staništa F. japonica su u Aziji: Japan, Sahalinska i Kurlska ostrva, Severna Kina, Tajvan, Koreja i Vijetnam. Tamo je ona pionirska vrsta na površinama formiranim posle erupcija vulkana i raste i do 2600 m.n.v. Može da raste na zemljištima pH vrednosti od 3 do 8. Preneta je u SAD, Kanadu, Australiju i Novi Zeland. Kod nas, u zemlje bivše Jugoslavije, zatim u Bugarsku i Rumuniju. U Srbiji je ima u Beogradu, Novom Sadu, Stepojevcu, Gornjem Milanovcu, Čačku, Novom Pazaru, Ribarićima….
Falopia japonica je perena sa šupljim stablom i izraženim nodusima, sličnim bambusu. Ima intenzivan porast, naročito u maju i junu. Dostiže i do 4,00 metra visine (kod nas ređe) i prečnik stabljike joj je do 4cm. Stabla su svetlo zelena sa crvenkastim ili crveno smeđim flekama. Listovi su ovalni, zaravnjeni u osnovi 10 – 15cm dugi i 13cm široki. Mogu biti i manji. U osnovi svake lisne drške nalaze se male žlezde , koje luče nektar, zbog čega izuzetno privlače insekte.
Cenjena je kao medonosna vrsta. Impresionira podatak da ima razvijen sistem rizoma dužine 10 do 20 metara, sa prostiranjem u dubinu 2,00 – 3,00 metra. Razmnožava se rizomima i dovoljan je za to komadić rizoma težine od sedam grama. Neki klonovi ove vrste sposobni su da opstanu na određenoj lokaciji i do 130 godina. Vrsta je dvodoma i cveta od jula do septembra , čak i do oktobra.
Cvetovi su krem beličaste boje u cvastima 8 – 12cm. Falopia sahalinensis (F. Schmidt ex Maxim) Ronse Decrane je introdukovana u Evropu, ali je manje rasprostranjena i kod nas nije konstatovana. Dala je sa Fallopia japonica hibrid F. x bohemica , koja je još opasnija, stoga što se osim iz rizoma razvija i iz semena. Kod nas ljudi još nisu dovoljno svesni opasnosti po naše biljke, kada su u pitanju vrste iz roda Fallopia, razmenjuju sadnice, a po neki pčelari njome poboljšavaju pčelinju pašu. Međutim polako prodire saznanje, da se radi o opasnom korovu. A da je to tačno, govori podatak, da je Engleska procenila , da bi za potpuno uklanjanje ove vrste sa njene teritorije, bilo potrebno 1,53 miliona funti.
Nemačka godišnje potroši 10 miliona evra samo na mere kontrole ove biljke. Mnogi vodototokovi u jugozapadnim delovima Nemačke , kontaminirani su zbog prisustva F. Japonica i F. x bohemica na obalama reka, kada se pokušalo sa njihovim uzgajanjem u vodozaštitnim pojasevima. Njenim uzgajanjem kraj reka Nemci su pokušavali falopiju da upotrebe kao vrstu prirodnog filtra za prečišćavanje reka od zagađenja hemijskim materijama i sprečavanja erozije. Njihovi rizomi opasni su za ozidane obaloutvrde, jer imaju sposobnost prorastanja ispod temelja i kroz kamene zidove, uništavaju sve druge zeljaste vrste i pri tom narušavaju stabilnost zemljinog pokrivača i povećavaju opasnost od erozije.

Falopia bezanijsko groblje
Falopia bezanijsko groblje

Nije se pokazala pogodnom ni za uzgajanje, radi dobijanja obnovljivih izvora energije u Austriji. Kod nas bi jedna od prvih mera bila, uvođenje kontrole u šumama, pored vodenih površina, pored puteva, na grobljima, u privatnim vrtovima i na zelenim površinama gradova. Bila bi potrebna edukacija stručnih kadrova i stanovništva o rizicima (ekološkim i ekonomskim), ukoliko se ova vrsta bude širila. Trebalo bi naložiti suzbijanje ove vrste gde je ima, a onima koji žele da je gaje zakonom zabraniti kontaminaciju okolnog terena i naložiti sve preventivne mere. Zato, ne širimo Fallopia vrste. Naprotiv, trebalo bi ih iskoreniti.

Ignjatović Vladimir,
dipl. inž. šum. za horikulturu,
Predsednik Beogradskog udruženja pčelara


Posted

in

,

Tags:

Comments

  1. Mileta Avatar
    Mileta

    Zna li neko kako da unistim ovo djubre i dok se jos nije razmnozilo a da ne unistim kivi i lozu