Medonosne biljke koje cvetaju u novembru

Prva dekada novembra protekla je bez kiše i karakteriše je lepo i toplo vreme. Vlage u zemljištu ima dovoljno i to je razlog da cveta  priličan broj medonosnih biljaka kao i u oktobru. Video sam ih onoliko, koliko mi je trenutno zdravstveno stanje dozvolilo.

  • Maslačak (Taraxacum officinale L.) cveta prilično. Po oceni intenziteta cvetanja od 1 – 5, mogao bi da dobije i ocenu 3. To nije kao u proleće, ali je za ovo doba godine dosta. Pčele sada idu na njegov cvet, ali obzirom da je obdanica kratka i variranje noćnih i dnevnih temperatura prilično, pitanje je koliko to vredi za njih.

maslacak

 

  • Bela detelina (Trifolium repens L.) Cveta i bela detelina. Ne tako mnogo, ali je ima više, naročito tamo gde je sejana i u parkovima.

bela detelina (Large)

 

  • Bela rada (Bellis perennis L. fam. Asteraceae) Ova višegodišnja biljka trenutno cveta prilično masovno. Ocena cvetanja bi mogla biti 3. Za pčele je malo korisna u svakom pogledu, tako da će je posetiti, samo kada nema boljih medonosnih biljaka. Inače ona cveta od marta do novembra.

bela rada

 

  • Fragaria vesca L. Divlja (šumska) jagoda. Procvetala je prilično u blizini moga pčelinjaka. Eto zabave za naše pčele. Kakvo otkriće za njih!

divlja sumska jagoda

 

  • Hajdučka trava (Achillea millefolium l.). Jeste medonosna, ali retko ćete pčele videti na njenom cvetu. Dok  god ima cvetova, koje pčele radije  posećuju, one neće ići na hajdučku travu. Slike u ovom tekstu su sa cvetovima bez pčela na njima. Imam ja i takve, ali ove su sve snimljene sada, u novembru. Pčele su sada manje aktine, sporije, trome i  u najtoplijem delu dana.

hajducka trava

  • Majčina dušica (Thymus serpyllum L.). Nekoliko metara iza mojih košnica u Stojniku kod Ralje, cvetala je, verovali ili ne, majčina dušica. Sjajno! Još ćemo nešto i da izvrcamo do nove godine. I opet miholjsko leto i lepo vreme  (kao i prošle godine) kad mu vreme nije, umesto da je „sneg do kuka“. Samo da napravi probleme nama pčelarima, da čupamo kosu da li ćemo, i ako smo hranili pčele, imati dovoljno hrane u košnicama do prvog nektara i polena naredne godine.

Majčina dušicaJer na pojilicama ima prilično pčela (od 01 – 10. 11.14.), što bi moglo da znači da ima i dosta legla. A da i ne mislimo na to, da nam se loše vreme može ponoviti u aprilu i maju 2015. godine.

 

  • Sonchus oleraceus L. – Nije tako čest. Mestimčno se pojavljuje sa ostalim livadskim biljkama, u naseljima svuda i sada cveta.

Sonchus oleraceus L. (Large)

 

  • Aster lanceolatus Willd. (Syn. A. salicifolius  Lam.). Evo još jedne biljke iz familije  Asteraceae. Česta je u kraju gde se nalazi moj pčelinjak. Nisam primetio da se pčele preterano interesuju za njega. Za njega imam istu konstataciju kao i za hajdučku travu. Ili bolje rečeno, nisu pčele mnogo zainteresovane za njega. Prosto sam ljubomoran na kolege pčelare, koji imaju pčelinjake kraj reka i vodenih površina. Puna su im usta astera u septembru i oktobru. Pominju opterećenu pčelarsku vagu. Oni bi i da vrcaju med od astera. To su druge vrste, a i kraj u kome ja držim pčele je poznat po sušama, pa onda nemam mnogo vajde od astera.

Aster lanceolatus Willd.

 

  • Lamium purpureum M. – Mrtva kopriva crvena. Ova odlična medonosna jednogodišnja biljka, počinje da cveta u martu, i cveta do pozne jeseni. U sopotskom kraju cvetala je obilno u septembru, oktobru i početkom novembra. Pčele su masovno išle na njene cvetove.

Lamium purpureum M. - Mrtva kopriva crvena (Large)

 

  • Salvia verticillata L. Žalfija prstenasta. Med od kadulje ili žalfije (Salvia officinalis L.) je u Srbiji je redak. Ova  biljka u Srbiji samo nešto malo raste u Sićevačkoj klisuri, a ima je u susednim zemljama: na crnogorskom primorju i u Dalmaciji. Ali i mi konja za trku imamo. U Srbiji imamo dve  autohtone medonosne vrste iz roda Salvia značajne za pčele: Salvia verticillata L. Žalfija prstenasta i Salvia pratensis L. Žalfija livadska. S ponosom moram da kažem da u našim parkovima raste još jedna ukrasna vrsta iz ovog roda Salvia splendens L. za koju se pčele takođe interesuju. Ipak, kad se sve uzme u obzir, sve ove naše tri salvije nemaju u pogledu značaja za pčelarstvo vrednost, kao jedna kadulja Salviaofficinalis L. 

Salvia verticillata

  • Veronica chamaedrys L. – Zmijina trava Ova medonosna vrsta cveta prema literaturnim izvorima cveta od maja do avgusta, ali novembarski snimak ove biljke „govori“ da je to moguće i kasnije, kada razni meteorološki  parametri  pogoduju toj pojavi.

Veronica chamaedrys L

  • Trifolium pratense L. – Crvena detelina cveta i u novembru, mada joj literatura taj „prekršaj“ ne bi tolerisala (može samo od maja do septembra).

Trifolium pratense L

  • Ranunculus bulbosusL.–ljutić takođe cveta u novembru.

Ranunculus bulbosus

  • Carduus scanus L.  (Syn. Cirsium canum( L.) All.) Fam. Asteraceae.  Ova medonosna vrsta, kao i mnoge biljke iz ovog roda su veoma atraktivne za pčele i koja prema literaturi cveta do septembra na terenu se pojavljuje i u novembru.

Carduus scanus L. ( Syn. Cirsium canum( L.) All.) Fam. Asteraceae (Large)

 

  • Cichorium intybus L. – vodopija.  I vodopija ima litraturni limit da treba da cveta od VII – IX meseca, ali ni ona to „ograničenje“ nije poštovala, pa se „drznula“ da cveta i u novembru ove godine.

Cichorium intybus L

  • Inula britannica L. –Rodinjak, utrenica maljava, Fam. Asteraceae. Ova biljka zlatno-žutih cvetova, takođe kao i prethodno navedene medonosne biljke cveta i u novembru.

Inula britannica L

  • Prunus domestica stanley – Šljiva stenlejka i neke voćke, kao ova šljiva stenlejka, su cvetale u novembru, iako je za njih to cvetanje u ovo doba godine jako loše jer se nepotrebno iscrpljuju.

Prunus domestica stanley

  • Picris hieracoides L. – Grkuša, Fam. Asteraceae. I ova medonosna vrsta  cvetala je početkom novembra.

Picris hieracoides L

  • Buddleia Variabilis Hemsl.- Budleja , fam. Loganiaceae. Ovaj ukrasni, medonosni listopadni žbun, raste u mnogim beogradskim parkovima, ali i u dvorištima, na okućnicama, a možemo ga gajiti i na našim pčelinjacima. Cveta u gustim vršnim cvastima vrlo dugo, od juna do oktobra . Ove godine i u novembru. Za ovu biljku, koja tako dugo cveta (i leti), veoma je važno orezivanje i to radikalno svakog proleća.

Buddleia Variabilis Hemsl.- Budleja , fam. Loganiaceae (Large)Na ovaj način, stvaraju se novi izdanci i mnoštvo pupoljaka, što je uslov za ponovno obilno cvetanje. Ako se tako ne postupa, žbun samo raste i manje cveta. Takođe kao i kod  drugih  hortikulturni biljaka , kojima je cvet ukras (važi i za šiblje i cveće), treba uklanjati precvetale cvetove. Ne samo iz estetskih razloga, već to stimuliše stvaranje novih cvetnih  pupoljaka i produžava period cvetanja.

  • Chrysanthemum indicum hybridum – Hrizanteme. Skoro da sam zaboravio hrizanteme. Cvetale su u otobru i nastavljaju cvetanje i u novembru. Može se reći da je zbog vremena cvetanja, „došlo njihovih pet minuta„. Zapravo one sada dominiraju i kao što sam već rekao za nju, kada sam opisivao biljke koje cvetaju u oktobru, samo od temperature zavisi , da li će ih pčele posećivati, jer i one spadaju u medonosne biljke.

Chrysanthemum indicum hybridum - Hrizanteme (Large)

  • Althea officinalis – fam. Malvaceae – Slez.  Evo još jedne ukrasne i medonosne biljke, koja cveta u novembru.

Althea officinalis

  • Rosa sp. – Ruže. Takođe u novembru cveta više vrsta selekcijonisanih ruža, čime bih zaključio ovaj pregled medonosnih biljaka, čije sam cvetanje uočio u novembru ove godine. Ima, naravno, još medonosnih biljaka, koje sada cvetaju, ali bi trebalo dosta posla da se to istražuje i obradi.

                    Rosa spI taman sam pomislio da nema više medonosnih biljaka, koje sam uočio u gradu, kad u jednom danu, u sumrak u Karađorđevom parku u Beogradu, pronađem još pet medonosnih biljaka, koje cvetaju.

  • Hypericum calicinum – kantarion (ukrasni). Većina od nas zna za kantarion Hypericum perforatum, lekovitu biljku od koje se prave čajevi i lekovito kantarionovo ulje. I ni pomislili nismo, da ona ima neke bliske rođake. Ima! Hypericum calicinum. Za mene je on  lepši . I list i cvet. Cvet je krupniji i sa puno prašnika punih polenovih zrna. Možemo i mi da gajimo ovu biljku, na našem pčelinjaku, samo ako imamo volje. Cveta od juna do septembra.

Hypericum calicinum

  • Viola sp. – Ljubičica  Na istoj, prethodnoj slici sa ovim kantarionom, sa žutim cvetom su  su ljubičice sa crveni cvetovima. Za vrste iz roda ljubičica, znamo da su medonosne, u Srbiji ima čak 77 vrsta i podvrsta iz roda Viola! Da bi utvrdio da li je ova na istoj slici sa ukrasnim kantarionom medonosna, sačekaću neki lep dan sa višom temperaturom narednih dana, doneću stolicu od kuće, sešću kraj nje i čekati da dolete pčele iz pčelinjaka sa Veterinarskog fakulteta koji je u blizini.

 

  • Aster novii Belgii – Zvezdica američka. Evo nam još jednog došljaka iz Novog sveta – Severne Amerike. Nisu samo Evropljani nekada i sada išli tamo, nego su i oni nama dolazili (i sada). Kažu da cveta u septembru – oktobru (6 – 1).  Na istoj slici se stidljivo (prilično je uočljiva po boji) pojavljuje i jedanaa selekcija bele rade – Bellis perennis L.

Aster novii Belgii

  • Salvia splendens L. U prethodnom delu teksta u kome su opisivane razne žalfije, pomenuta je i jedna parkovska –  Salvia splendens L.  Možda zato što je prozvana i ona je procvetala u novemru.

Salvia splendens L (Large)

  • Cornus sanguinea L. (Syn. Telycrania sanguinea (L.) Fouur.) – svib. Evo još jedne medonosne biljke koja je cvetala. Cveta u svibnju, ali dosta često ponovo u jesen.

Cornus sanguinea L.( Syn. Telycrania sanguinea ( L. ) Fouur. )- svib (Large)

  • Capsella bursa pastoris (L.) Medik,  hoću – neću, tarčužak, rusomača,Ovo je većinom dvogodišnja, a ređe jednogodišnja biljka. Visina joj je  6 -60 , pa i do 100cm!. Cveta i plodonosi tokom cele godine, (uglavnom od aprila do jula, pa ido novembra) izuzev tokom dugih zimskih mrazeva. Biljka kosmopolit. Raznesena je svuda po svetu (6-1). Njeni mali cvetići daju pčelama po malo nektara i po malo polena. Ništa naročito. Od koga je i dosta je.

Capsella bursa pastoris

  • Lavandula angustifoliaMill. lavanda, lavandula. A sada veliko iznenađenje. Verovali ili ne u beogradskim parkovima cveta i lavanda u novembru. Da se razumemo, lavanda potiče sa kamenjara mediteranskih oblasti, biljka je toplih i suvih krajeva, o čemu govore mnogobrojne dlačice  na listovima, što je karakteristika biljka sušnih predela. Na taj način one smanjuju transpiraciju (u borbi sa visokim temperaturama), tj. veliki gubitak , inače deficitarne vode, makar u nekim priodima godine. Ovo je višegodišnja biljka, visine 20 – 60 cm, pepeljasto siva. Cvetovi grupisani u klasatu cvast i ljubičljsto-plave su boje (krunice). Cveta od juna do avgusta. Na svojim prirodnim sataništima, u Mediteranu  je dobra medonoša.

Lavandula angustifolia Mill

A sada nazad na pčelinjak. Na pčelinjaku sam očistio  limene ili lesonitne pokretne podloške ispod zamreženih  podnjača. Osim ostataka voštanih ostataka, video sam:

  1. grudvice polena , koje su pale sa korpica zadnjih nogu pčela. Znači nabrojane medonosne biljke još koriste našim pčelama.
  2. Kod nekih društava, je na podovima o kojima govorim bilo manje ili više osataka, koji govore o snazi tih društava.

Naime radi se o ostatcima krila, nogu i glava pčela. Pošto sam i regulatore leta zaštitio češljevima, a „rupe – leta“ sa zaštitnicima sveo na otvore, kroz koje ne mogu da prođu ni miševi ni rovčice, ostao je još samo jedan veliki neprijatelj pčela – ose. Ove godine, njihova aktivnost u julu i avgustu nije bila velika. Kiše su i njima i stršljenovima izgleda smetale kao i pčelama. I taman kad smo pomislili da ćemo ove godine proći bez velike najezde tih napasti, njihov razvoj je naglo krenuo u septembru i oktobru.

Flaše od kisele vode ili raznih sokova od plastike, presečene i čiji se gornji deo kao levak umetne u flašu, u koje pčelari sipaju pivo ili neka druga tečnost koja privlači ose i stršljenove, pa ih onda okače na voćke kraj košnica da služe kao klopke za navedene insekte, nisu pomagale. Svaka naredna kiša ih je punila i obezvređivala naš trud.

Zato sam poslednju grupu ovih klopki stavio ispod košnica, koje su kod mene na postoljima visine od 30 – 50 cm (pčelinjak je na terenu koji je u padu, pa je to tako zbog nivelacije postolja).

Na pitanje stručnjacima za zaštitu bilja iz Službe zaštite JKP „Zelenio- Beograd„ (firma u kojoj sam radio), šta misle o ovakom načinu borbe protiv osa i stršljenova, oni su rekli da se na ovaj način ne možemo izboriti sa njima i da su te klopke samo indikatori postojanja i brojnosti tih insekata u zoni pčelinjaka.

I od prilike se može izvesti zaključak, da kad na podloškama ispod zamreženih podnjača ima puno ostataka krila, glava i nogica pčela, da u tom društvu „ose caruju“  što se može videti i pogledom kroz zamreženi zbeg, da je slabo i da spada u kandidate da ne preživi zimu.

Varoe, najvećeg neprijatelja pčela, ove godine bilo je mnogo i ima je i sada. Protiv nje sam koristio zadimljavanje listićima sa amitrazom i mravlju kiselinu (avgust, septembar, oktobar).

Posle tretmana amitrazom sa listićima koji su sa šalitrom, mnoge varoe su omamljene i žive. Odavno govorimo da varoa usled velike upotrebe amitraza , postaje rezistentna na njega. Zaboravljamo pritom da i šalitra iz listića, kada sagoreva omamljuje pčele i varoe, čija je masa mnogo manja od pčela, te one tako padaju kroz zamrežene podnjače.

Pokušao sam i sa plodićima jedne biljke (čiji identitet neću da otkrivam, da ne bih dovodio pčelare u zabludu , dok je ne ispitam nekoliko godina). Od kolege iz firme sam saznao, da ih on koristi u kući, zbog eteričnih ulja (?), koje plodovi ispuštaju za rasterivanje moljaca.

Nije štetna za pčele i ljude. Stavio sam ih i u „kule“ nastavaka sa rezerni saćem.

U košnice sam ih stavio, posle tretmana amitrazom 18.10.2014. u kutije od margarina po 5 plodića. Svaka opala varoa je uspeh. Kontrolom (letimičnom) 9.11.2014. video sam da ima na podovima opale varoe.

Moram tu probu da obavim naredne godine u nekom dužem periodu kada ne koristim druga sredstva proti varoe. Ostaje mi još oksalna kiselina, ako budem mogao da izvedem taj tretman.

Zbog predviđanja meteorologa, da će od 11.11 – 13.11.2014. biti dnevne temperature vazduha i do 21˚C, uradio sam 9.11.2014. tretman protiv varoe sa 20ml mravlje kiseline sipnjem u plastične poklopce za tegle sa sunđerčićima. Očajnički potez. Prilikom otkrivanja novina- utopljavajućeg materjala, radi dodavanja mravlje kiseline, (iznad zbegova, a ispod poklpca košnice ),  kod nekih društava primetio sam mnoštvo o desetak petnaest bubamara, čak i raznih vrsta, koje su tu valjda došle da provedu zimu, koristeći toplinu, koju zrači pčelinja zajednica. Nisam ih dirao.

Kod drugih pak društava, ispod novina nalazio sam od 1 – 6 osa. Za neprijatelje pčela nisam imao milosti. Koje nisu uspele da pobegnu, stradale su.

Ignjatović Vladimir,
dipl. inž. šum. za horikulturu,
Predsednik Beogradskog udruženja pčelara


Posted

in

,

Tags:

Comments

  1. Stevan Keravica Avatar
    Stevan Keravica

    cestitam . Veoma dobro, odlicno ! Da je vise takvih kao vi ! Informisem se vec vise godina al i nikako da pocnem !Mozda ovog proleca ako stignem !? ? ? Sve cestitke , tako rade DOMACINI !