Medonosne biljke koje su cvetale u decembru 2014. godine

Taman sam pomislio, slušajući malo i vremensku prognozu: „Evo decembra. Evo konačno prave zime. Sneg, led, maglovita bela jutra i dani. Gotovo je sa svim cvetanjem napolju (osim u toploj sobi kućnog cveća).
Ništa od toga. Nastavilo je lepo vreme i cvetanje medonosnog bilja.

Već je treći mesec kako za sajt BUP-a i za svoj i fejsbuk profil BUP–a, vršim osmatranje, koje medonosne biljke cvetaju u određenom mesecu i radiću to, ako bude interesovanja, dok budem imao vremena i dok me u tome ne spreče pčelarski radovi. Mislim da bi to moglo da navede i pčelare da i sami posmatraju medonosne biljke i za to predlažem dve tabele:

Tabela I

Ovo je praktično praćenje cvetanja medonosnih biljaka. Ocenjuje se intenzitet cvetanja od 1 (minimum, početak ili kraj cvetanja), do 5 (maksimum, vrhunac cvetanja). To je uobičajena praksa procene intenziteta cvetanja u šumarstvu i hortikulturi. Tu predlažem jednu ličnu dopunu, da se na primer, zvezdicama (*) od 1 – 5 ocenjuje, koliko pčele posećuju te cvetove. Može se raditi svakodnevno, a najmanje jednom u 10 danam, Ili već kako sam pčelar odluči i koliko ima vremena.
Važno je imati ili poseban rokovnik za fenologiju – praćenje cvetanja biljaka ili je to rokovnik u kome vodimo dnevnik pčelarskih radova.
Pritom bismo naglasili na kojoj se lokaciji događa cvetanje.
Na primer:

18. 3. 2001. Cvetanje u ataru sela Stojnik kod Ralje

Rb.Naziv biljkecveta
1Prunus spinosa trnjina(4)*
2Prunus cerasifera – dženarika(5)***
3Prunus armeniaca – kajsija(2)
4Prunus persica – breskva(2)
5Lamium purpureum – njivska mrtva kopriva(2)

 

7. 4. 2001. Cvetanje u ataru sela Stojnik kod Ralje

Rb.Naziv biljkecveta
1Prunus spinosa trnjina(4)*
2Prunus cerasifera – dženarika(5)***
3Prunus armeniaca – kajsija(2)
4Prunus persica – breskva(2)
5Lamium purpureum – njivska mrtva kopriva(2)

Za fenološka osmatranja bira se zdravo i ne suviše mlado drveće i grmlje i grmlje normalnog rasta. Ako je šuma u pitanju, osmatranje se vrši unutar šuma. Bilo bi dobro osmatrati iz godine u godinu iste biljke, kada je u pitanju višegodišnje rastinje. Za sezonsko cveće i jednogodišnje biljke ovo ne važi. Za perene može.

Tabela II

Od svih ispitivanja u tom pogledu nas najviše interesuje početak, dužina i kraj cvetanja medonosnih biljaka. Međutim mi, naročito stacionarni pčelari, a i za bazni pčelinjak seleći pčelari, treba da uradimo sledeće:

  1. Da izvršimo popis medonosnih vrsta biljaka bar u zoni racionalnog leta pčela oko našeg pčelinjaka, a u zavisnosti od poznavanja medonosnih biljaka. U tome bi mogli da nam pomognu (za determinaciju nama nepoznatih vrsta medonosnih biljaka) agronomi, šumari, biolozi i ostali poznavaoci flore. Dugoročno gledano to i nije tako veliki posao.
  2. Bilo bi dobro da saznamo metodologiju rada fitofenoloških stanica, ali i bez toga, možemo se snaći. Predlažem sledeću tabelu:

 

BrNaziv vrstePočetak cvetanjaKraj cvetanja
1Bagrem5. maj20. maj
2Lipa
3Suncokret

 

Tako bismo, posle izvesnog broja godina imali statistički podatak i mogli da predviđamo početak, trajanje i kraj cvetanja neke medonosne biljke u kraju gde pčelarimo.

Pa da vidimo šta je u decembru 2014. godine cvetalo.

1. Cydonia maulei Moore. (syn. Chaenomeles japonica (Thunb.) Lindl.) fam. Rosaceae, Rod Chaenomeles – Japanska dunja

R japanska dunja

Snimljena je 02.12.2014., u ul. Krušedolskoj, kod Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu, gde je posađena i formirana u vidu niske žive ograde, između trotoara i ulice. Žbun je poreklom iz Kine i Japana, trnovit i cveta pre listanja od februara do aprila. Cvet je crven. Ova biljka otporna je na sušu, dim, gasove u vazduhu i mraz. Za bolje cvetanje joj pogoduju sunčana mesta i potrebna joj je plodna zemlja. Može se orezivati. Što se cvetanja tiče, ove godine je dobro poranila (ili okasnila?). Inače ova biljka je medonosna i vrlo korisna za pčele. I ukrasna i korisna. Plodovi slični plodu dunje i po obliku i ukusu. Ali su kod ovog žbuna minijaturni  u odnosu na plod dunje (Cydonia oblonga, koja spada u rod Cydonia).

2. Jasminum nudiflorum Lindl. – Jasmin, fam. Oleaceae Hoffmgg et. Link
U našim uslovima ovaj žbun dostiže visinu do 1,5 metara. Poreklom je iz Kine. Cveta rano (od februara), pre listanja. Listovi su mu naspramno raspoređeni, trodelni. Cvetovi su mu žuti, a polod crna bobica. Gaji se uglavnom po parkovima kao dekorativna vrsta. Ovog puta je dosta ranije cvetala nego što se od nje očekivalo.

R jasminjasmin 1

Snimci su napravljeni 3.12.2014. u parku Manjež u Beogradu

3. Malvam silvestris – crni slez, fam. Malvaceae A. Juss.
Ova medonosna biljka je cvetala je i snimljena je 3.12.2014. u parku Manjež na ulazu u park kod zgrade banke (ugao ul. Svetozara Markovića i Nemanjine) u Beogradu. To je dvogodišnja ili višegodišnja biljka, visine 25 – 150cm. Listovi na dugačkim drškama su različite veličine, bubrežasti ili ovalno srcasti, prstasto deljeni, pliće ili dublje, na 3 – 7 režnjeva. Krunični listići cveta su ružičasti doljubičasti sa tamnim nervima. Pčelama daje nektar i polen. Cveta od maja do septembra. Očigledno uslovi za cvetanje su bili povoljni, pa je njeno cvetanje produženo do decembra. Priroda ne priznaje kalendar i njegove granice. Kalendar su izmislili ljudi, da bi se bolje snalazili u vremenu (i prostoru?).

crni slez

3. Viburnum rhytidophyllum Hemsl. Fam. Caprifoliacae Juss.
Zimzeleni, kod nas ukrasni  žbun, poreklom iz srednje i zapadne Kine. Listovi izduženo jajasti, do izduženo lancetasti, sa lica naborani, tamno zeleni, goli, a sa naličija sivkasto do žućkasto dlakavi. Plodovi koštunice, u početku crvene, kasnije sjajnocrne. Sazrevaju septembra – oktobra. Cvetovi su žućkastosivi u vršnim štitastim cvastima prečnika 10 – 20 cm. Cveta u aprilu – maju. Cvetni pupoljci formiraju se u jesen, a otvaraju se sledećeg proleća. Upravo u tome je izgleda „tajna“ cvetanja ovog decembra. Nestabilne vremenske prilike ove godine, sa puno kiše i topla jesen su bile izgleda razlog, „okidač“, koji je pokrenuo cvetanje znatno, ranije nego što je trebalo. Tako ćete na sledećem snimku videti cvasti sa cvetićima, crvene plodove u fazi sazrevanja i crne, sjajne zrele plodove. Sjajan snimak (ne u tehničkom smislu, već po sadržaju). Čudo prirode za divljenje.

R Viburnum rhytidophyllum

R Viburnum rhytidophyllum 1

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovaj medonosni žbun snimljen je u parku Manjež, kod Muzičke akademije, u Beogradu, 3.12.2014.

5. Polygonum persicaria L. – fam. Polygonacae Lindl. – lisacR lisac
Snimljena je kraj gradilišne ograde, sa desne strane ulice Kralja Milana, gledano prema Terazijama (bliže Slaviji), 11.12.2014. godine. Ovo je jednogodišnja, obično granata, zeljasta biljka, kosmopolit. Listovi duguljasti ili lancetasti, šiljati sa crnom pegom. Biljka je prava, uzdignuta ili polegla, oko 0,5 m duga. Ima klasaste cvasti. Cvetovi roze do crvene boje. Cveta od juna do septembra, dajući pčelama nektar. Ovoga puta je „izneverila“ svoj cvetni kalendar, pa je cvetala i u decembru.

6. Sinapsis arvensis L. – Fam. Brassicaceae Burn. (Cruciferae B. Juss.) – Gorušica, ardalj, žutan, ognjica.
Jednogodišnja biljka, sa tankim vretenastim korenom, izrazito zelene boje, a na suvim staništima, gornji deo stabljike je i sa ljubičastim prelivom, visine do 60cm. Cvetovi žuti, skupljeni u grozdastu cvast. Plod je ljuska (mala mahuna), koja može imati 12 semenki. Jedna biljka daje 1200 – 2000 semenki, koje održavaju klijavost i do 10 godina Cveta od maja do septembra. Staništa su joj po njivama i ostalim kulturama (po žitu), oko naselja, pored drumova i nasipa. U Srbiji rasprostranjena. Ima je najviše u Sremu. Tamošnji pčelari cene ovu biljku i kažu: „Ono što ne da bagrem, daće gorušica“. Slična je uljanoj repici (Brassica napus var. oleifera). Gorušica se takođe gaji kao uljana biljka. Kod nas se sreće kao korov i ima je ponekad tako mnogo, kao da je sejana.

R gorusica
Pčelama daje mnogo polena i nektara. Pčele rado posećuju gorušicu u prvom periodu cvetanja. Ovaj snimak, napravljen je 12.12.2014. kod marketa Metro u Krnjači, na zelenoj površini između zrenjaninskog puta i pristupne saobraćajnice Metrou.

7. Lonicera x purpusi Rehd. (= L. Fragrantissima x standishii)
Ovo je zimzelen, uspravan žbun, visok 2-3 metra i gusto razgranat. Kod nas obično poluzimzelen. Grane su u širokom luku savijene. Listovi su jajasto duguljasti 5 – 10cm dugi. S obe strane goli, osim na naličiju duž nerava. Cvetovi su krem beli i jako mirišu. Cveta rano januara – februara. Kod nas je gajena po parkovima. Izuzetno medonosna vrsta, ukoliko su vremenski uslovi povoljni, da je pčele mogu iskoristiti.
Ovaj žbun na slici nalazi se u Pionirskom parku, naspram Skupštine Srbije, iza replike Osmatračnice sa Kajmakčalana iz Prvog svetskog rata, bliže ulici Kneza Miloša. Obilazim ga svake godine u zimskom periodu, da vidim kada će početi da cveta. Ove godine me je prijatno iznenadio ranim početkom cvetanja. Snimak je napravljen 13.12.2014.

R Lonicera x purpusi Rehd

8. Chelidonium majus L., Fam. Papaveraceae B. Juss – Rosapas, rusa, rosnica, rusavica, zmijino mleko, žuta trava
I ova biljka, polenarica, procvetala je u decembru 2014. godine. Snimio sam je 16.12.20014. na zelenoj površini između ograde i zgrade Mašinskog fakulteta, na uglu ulica Kraljice Marije i Ruzveltove u Beogradu.Rusa je višegodišnja biljka sa rizomom, visoka 30-60cm. Zeljasti delovi biljke i koren sadrže žućkastocrvenkasti sok u kome ima dosta alkaloida, koji je otrovan. Cveta od aprila do oktobra. Ima štitastu cvast, sa 2 – 6 cvetova žute boje. Pripada Evroazijskom flornom elementu. Plod je neka vrsta čaure, koja podseća na ljusku. Jedna biljka može da donese preko 6000 semenki. Seme jajoliko, crno, rupočasto mrežasto. Raste pored puteva, na međama, u šumskim proplancima, na pašnjacima u detelištima, pored ograda, zidova, na ruševinama, oko naseljenih mesta, na stenama, od ravničarskih predela do 1650 m. nadmorske visine.

R rusa, rosnica, rusavica, zmijino mleko, žuta trava

9.Stellaria aquatica (L.) Syn. Myosoton aquaticum  Mch. Fam. Caryophyllaceae Juss

R Stellaria

Ima nekoliko medonosnih Stellaria (S. holostea, na primer). Ovu sam snimio 16.12.20014. na zelenoj površini između ograde i zgrade Mašinskog fakulteta, u ulici Kraljice Marije u Beogradu. U pitanju je višegodišnja biljka. Listovi meki nežni, jajasti ili duguljasto jajasti. Na vrhu, šiljati ili ušiljeni. Cvetovi, na vrhu stabljike 12-15 mm u prečniku. Krunični listići beli. Cveta od maja do septembra. Staništa su joj pored puteva u jarku, po vlažnim dolinama, pored potoka. U Srbiji je rasprostranjena.

10. Aster lanceolatus Willd. (Syn. A. salicifolius salicifolius Lam.).

R Aster lanceolatus Willd

Aster je cvetao i prethodnih meseci. Možda nisam trebao ovoliko pažnje da mu posvetim, ali ovako lepe cvetove nisam mogao da propustim da snimim. Snimio sam ga 16.12.20014. na zelenoj površini između ograde i zgrade Mašinskog fakulteta, na uglu ulica Kraljice Marije i Ruzveltove u Beogradu.

11. Bergenia cordifolia – Bergenia, oplanica, Fam. Saxifragaceae

R Bergenia cordifolia

Ova fotografija, snimljena je 19.12.2014. godine u Zemun polju u ulici Franje Krča, sa leve strane, na oko 100 metara od centra mesta i početka ulice, na zelenoj površini između trotoara i zgrade.

Rod Bergenia ima nekoliko vrsta, sa krupnim debelim listovima, zelene boje, okruglastog oblika, koje se na prvi pogled ne razlikuju. Ovi listovi izlaze iz jednog rizoma i leže neposredno po zemlji. Neupućeni, koji se bave medonosnom florom misle, da su razni latinski nazivi ovih vrsta sinonimi. Ružičasti cvetovi se javljaju u toku zime i traju do marta – aprila. Podjednako se dobro razvija i u senci i na suncu, uz dobro zalivanje.Biljka je poreklom iz Sibira. Obično se sade odmah u veće grupe, jer se biljke razvijaju veoma sporo, tako da proređivanje nije potrebno 10 i više godina. Ružičastoljubičasti cvetovi su bez mirisa. Stari listovi prezime ispod snega i zamenjuju se novim postepeno.

12. Tagetes patula L., Fam. Asteraceae – Kadifica, ženka
Sam naziv govori o „ženskom opredeljenju“ naziva ove biljke. Takav je i latinski i narodni naziv (T. patula, ženka). Znači greška je ovu biljku nazivati „Tagetes patulus“ (ili njoj srodnu vrstu “Tagetes erektus“), kao što to neki čine. To asocira, na nešto muško, što kadifica ili ženka nije. Ko je učio latinski jezik, razumeće. Takav naziv za ovu vrstu (Tagetes patulus) u hortikulturi ne postoji.

R Kadifica, ženka
Ova kadifica snimljena je u ulici Deligradskoj, u maloj žardinjeri na uglu sa ul. Tiršovom 14.12.2014. Mali „aranžman“ cveća i šiblja: Tagetes patula L. sa Laurocerasus officinalis Roem. i Lonicera pileata Oliv.
Ovo je jednogodišnja cvetna vrsta, poreklom iz Meksika, jakog aromatičnog mirisa. Dobila je ime po etrurskom božanstvu. Cvetovi su u pojedinačnim glavicama. Cvetna krunica je u sredini narandžasta sa jezičcima smeđe crvenkaste boje ili jarkožute boje. Visina biljke je različita, u zavisnosti od varjeteta (var. liliput, var. nana, var. arborea) od 20cm do 2,00m ! Doba cvetanja je od jula do septembra, mada može biti i duže zavisno od vremenskih prilika. Grančice najčešće ljubičaste ili smeđe crveno prevučene. U uzgajanju su poznate četiri glavne vrste hibrida. Spada u Francusku grupu hibrida („Francuski neveni“), ali i Afro – francusku grupu („Afro – francuski neveni“) i Signet grupu hibrida („Signet neveni“). Umnožavanje semenom u martu. Sadnja mladih biljaka niklih iz semena obavlja se u aprilu. Mesto sadnje treba da je izloženo suncu. Uspeva na običnoj baštenskoj zemlji. Potrebno je da se redovno zaliva na svaka 2-3 dana. Cveta dugo i obilno, ali da bi se to postiglo, treba orezivati biljku i tako omogućiti izbijanje novih cvetova. Dolazi do punog izražaja, ako se sade biljke ove vrste same na rastojanju 20 – 25cm. Pčele je mnogo posećuju naročito pred jesen, kada je sve manje biljaka, koje daju nektar i polen.

13. Primula elatior L. Fam. Primulaceae – Primula, jagorčevina, jaglika, jaglac
U blizini mog pčelinjaka u Stojniku kod Ralje, cvetala je medonosna biljka jagorčevina. Mnogo joj se žuri (kao i meni,hteo bi da je već proleće). Snimljena je 23.12.2014. To je tek drugi dan zime. Inače cveta u rano proleće, ponekad već u martu – aprilu, a cveta do maja. Pčelama u povoljnim meteorološkim uslovima daje nektar. Pošto joj nije jasno šta se događa sa vremenom, listom je zaklonila cvet od mraza i eventualno od snega.

jaglac, jagorcevina

Prkosi im („Zima, zima, e pa šta je, ako je zima nije lav…“). Postojbina jagorčevine su umerene i hladne oblasti severne hemisfere, na planinskim i subalpijskim livadama, a opšte rasprostranjenje je u Evropi i na Kavkazu. Ovo je višegodišnja zeljasta biljka. Cvetovi su u štitastoj cvasti na vrhu stabljike. Krunica je bledo žuta sa raširenim liskama. Ovo važi za naše samonikle jagorčevine (vrste Primula elatior). Međutim, veštačkim odabiranjem (selekcijom), stvorene su mnogobrojne forme sa cvetovima veoma različitih boja, od bele do tamno crvene. Pojedini mirisni cvetovi su veličine 3 – 4 cm. Primula zahteva jaku svetlost i plodnu zemlju. Obzirom na vreme cvetanja, ovaj uslov se lako postiže (okolno drveće i šiblje, ako ga ima oko nje, tada još nije prolistalo, pa ima dovoljno svetlosti). Sa dozrevanjem semena, jako osvetljenje nije potrebno, što znači da se primula može saditi ispod drveća i šiblja, gde stvara tepih. Najbolje je zbog dekorativnosti, stvarati gušće grupe (razmak između biljaka 15cm) i u njima mešati forme različitih boja, radi dekorativnosti. Razmnožava se, odnosno širi, relativno brzo, pa je proređivanje potrebno svake 3-4godine. Umnožava se deobom bokora krajem leta, semenom u aprilu i maju. Seme se stavlja u meku i laku zemlju (mešavina zemlje, treseta, peska). Potpuno je otporna na mraz. Kultivaciona grupa 1 ili 2.

Osim ovih biljaka, pomenuću ponovo one medonosne biljke, čije sam cvetanje opisao u oktobru i novembru, a cvetaju i u decembru.

14. Sonchus oleraceus L. Fam. Asteraceae

15. Chrysanthemum indicum hybridum – Fam.Compositae, Hrizanteme                    

16. Bellis perennis, Fam. Asteraceae, Bela rada

17. Lavandula angustifolia Mill. Fam. Labiatae – lavanda, lavandula

18.Taraxacum officinale Weber,  fam. Asteraceae.- Maslačak

19. Veronica chamaedrys L. – Zmijina trava, Fam. Scrophulariaceae

Kratko samo o mojim zapažanjima sa pčelinjaka. Prema pregledu podova ispod zamreženih podnjača, pčele dobro zimuju. Takođe donose polen. Međutim  jedna napast ih ne ostavlja na miru. To su ose. I dalje su aktivne, ulaze u košnice, „kradu“ im hranu i uznemiravaju ih.

Ignjatović Vladimir,
dipl. inž. šum. za horikulturu,
Predsednik Beogradskog udruženja pčelara


Posted

in

Tags: