O veštačkom medu i nešto malo o pčelarstvu Grčke

Za nama je teška pčelarska godina u kojoj je prinos meda mali, zanemariv. Sve ostalo o tome većinom znate, pa neću dalje da dužim.

Ponude pravog meda na tržištu ima, ali sada po višim cenama, što se videlo na nedavnom 40. Sajmu meda na Tašmajdanu u Beogradu od 02.10. do 05.10.2014. Cena meda kretala se od 800 din za suncokretov i livadski med, pa i više od 1000 din za bagremov med po kilogramu. Pčelari su bili u velikom problemu, da li cene meda znatnije povećati i izgubiti potrošače ili ga prodavati jevtinije. Obzirom na ogromne troškove zbog prihrane, prilikom spasavanja od gladi i propasti pčelinjih društava, niža cena meda nije dolazila u obzir.

U julskom broju časopisa Pčelar, predsednik SPOS-a Rodolјub Živadinović, upozorio je pčelare (prevashodno stacionarne), da treba odmah da počnu sa prihranjivanjem pčelinjih društava. Kao posledica svih kiša, poplava i drugih nedaća, krenula je nova „poplava“, koja se i očekivala – poplava veštačkog meda.

O kratkotrajnom „trijumfalnom“ povratku Irikomovog meda, moglo se pročitati u Politici od 29.9.2014. god. i oktobarskom broju časopisa Pčelar od ove godine. Za ovo neverovatno otkriće veštačkog meda, tamo gde se najmanje mogao očekivati, opet moramo da zahvalimo Predsedniku SPOS-a.

RTS je u jednoj od svojih emisija, posvećenim medu, prvih dana oktobra ove godine, jasno imenovao velike trgovinske lance u kojima je pronađen veštački med.

A kako je stanje na pijacama? Primera radi, nekoliko dana pre početka sajma meda na Tašmajdanu, na nelegalnom delu banjičke pijace u Beogradu, duž trotoara u ulici Crnotravskoj, prodavan je na kartonskim kutijama med u teglama od 720 ml, bez etikete ili samo sa natpisom „med”, poceni od 400 dinara. U metalnom ogradom ograđenom delu, legalnoj banjičkoj pijaci u istoj ulici, bila su dva prodavca sa kompletnijom ponudom pčelinjih proizvoda. Bagremov med je bio, po do tada uobičajenoj ceni od 600, odnosno 650 dinara za kilogram. Na Kalenić pijaci bagremov med je bio od 500 do 600 dinara za kilogram. Svi ovi prodavci, na pitanje, da obzirom na lošu godinu što se tiče prinosa meda, spremno su odgovarali: „Ovo što vidite je još po staroj ceni“. Ne možemo bez dokaza tvrditi, da se sada svuda prodaje veštački med, ali čuo sam interesantno mišlјenje jednoga kolege pčelara, da se prodavci veštačkog meda spremaju da svoj „med“ prodaju po višim cenama, da zbog niske cene njihovog meda ne bi bilo sumnji u ono šta oni  prodaju.

Svi prisutni na štandu Beogradskog udruženja pčelara, će se kad ovo pročitaju setiti čoveka, koji je na železničkoj stanici kupio kilogram meda za 300 dinara i doneo ga nama na proveru da li je to pravi med. Od četvoro pčelara, koji su taj med probali, samo je jedan izrazio sumnju, da je tu veštački med mešan sa pravim medom. Svi ostali su odmah rekli, da je u pitanju čisti kuvani šećer.

A evo kako je regulisana prodaja veštačkog meda u Grčkoj. Bio sam u mestu Polihrono, na poluostrvu Kasandra, na Halkidikiju od 19.7. do 29.7.2014.god. U jednom diskontu, video sam glikozni sirup prizvođača Regina i Hai u pakovanjima od 370ml (0,5 kg) za 2,55 € i u teglama od 720ml (oko1kg) za 4,87 €. Po približno toj ceni, je otkuplјivan kod nas bagremov med prve klase na veliko za izvoz.

Kada sam o tome razgovarao na Sajmu meda na Tašmajdanu, sa profesorom Mićom Mladenovićem, on mi je rekao nešto sa čim se potpuno slažem. Rekao je da je sav svoj autoritet uložio i da se borio svim sredstvima, da se glikozni sirup, odnosno veštački med , ne prodaje na našem tržištu. To bi bilo pogubno za naše pčelarstvo, a ni potrošačima ne bi donelo ništa dobro.

Inače Grci imaju dobru ponudu raznih vrsta meda po cenama od 6,30 € za pakovanje od 0,5kg, do 11,50 € za pakovanje od 1,00kg. Po nekad su nazivi medova ispisni samo na grčkom jeziku, grčkim alfabetom, sa stilizovanim sličicama medonosne bilјke od koje med potiče. Na osnovu toga turistima je teško da zaklјuče o kakvom se medu radi.

Medovi pakovani u pakirnici meda u mestu Nikiti na poluostrvu Sitonija na Halkidikiju, bolјe su označeni (na engleskom, nemačkom i ruskom jeziku) i to:

• Pine trees flower honey (Pinien Honig) – cvetni med borovih stabala,
• Flower thyme honey – cvetni med majčine dušice,
• Cretan coniferous honey – med kritskih konifera (četinara)
• Spruce honey (Tannen Baum Honig) – jelov med
• Orange blossams honey – pomorandžin cvetni med
• Accacia flower honey – bagremov med

Jednog popodneva sam krenuo u zaleđe mesta Polihrono dalјe od mora. Zemlјište je čist pesak, kao da ste u pustinji.

Generalno gledano, potencijal medonosne flore kraja ogleda se u nekoliko medonosnih vrsta van Polihrona i ukrasnog, a medonosnog bilјa u samom mestu, na okućnicama i vrtovima, kao i na malobrojnim površinama, koje bi se mogle nazvati javnim zelenim površinama.
Van Polihrona brojnije su sledeće medonosne bilјke:
1. Pistacia lentiscus.L – tršlјa
2. Pistacia terebinthus L. – smrdlјika
3. Spartium junceum L. – žukva ili brnistra. Ova bilјka ima duboku čašicu i nektar je teško dostupan pčelama.
4. Rubus sp. – kupina
5. Olea europaea L. – maslin

U dalјini sam primetio mali pčelinjak sa dvadesetak košnica (jedva se nazire ispod krošnje masline na umanjenoj fotografiji), koji se nalazio u blizini plantaže medonosne bilјke, pistaća – Pistacia vera, koji su imali plodove u fazi zrenja.

U Polihronu i okolini konstatovao sam 94 bilјne vrste od kojih je više od 40 vrsta korisno za pčele. To sve nije moguće opisati u jednom relativno malom tekstu. Kao zaklјučak, kako je teško grčkim pčelama da sakupe med, mogla bi da posluži sledeća fotografija.

I u cvetu bodlјivog kaktusa (Opuntia ficus – indica), pčela je našla ono što joj treba.

Ignjatović Vladimir,
dipl. inž. šum. za horikulturu,
Predsednik Beogradskog udruženja pčelara