Po opšteprihvaćenom šablonu veliki broj pčelara drži se ustaljenog perioda pripreme pčelinjih društava za zimovanje u periodu od 1. avgusta do 10. septembra, bez obzira što redukcija broja i strukture pčela počinje posle letnje dugodnevnice, u elementu zemlja, istovremeno kada biljke polako povlače vodu iz nadzemnog dela u koren pripremajući ga za zimski period elementa voda. Pčele prate prirodni ritam koji se sastoji od tri periode od po mesec dana. Pčelinja društva od 20. jula kroz blago povećanje legla vrše pripremu za odgajanje zimskih pčela koje će se u većem obimu odvijati tokom avgusta, u ciklusu po našoj običajnoj tradiciji Preobraženja Gospodnjeg (19. avgust) i verovanju da se voda, zemlja i kamen preobražava. Nakon mesec dana nastupa jesenja ravnodevnica ili ekvinocij (omega tačka), momenat kada sunce “prelazi” ekliptičku ravan i ekvator odnosno na južnu hemisferu, a na severnoj hemisferi dolazi jesen ili element metal, biološka faza mirovanja pčela – bez legla.
U Zlatiborskom okrugu, šezdesetih godina prošlog veka uobičajeno je sneg počinjao padati od Pokrova (14. oktobra) do Tomin dana (19. oktobra), a narodno predanje kaže Sveti Luka (31. oktobar) sneg do kuka. Sve vrškare i po koja đerzonka izranjale su iz snega tek u aprilu, a pročistni izlasci na 3 do 4 meseca bez obzira na prisustvo medljike. Šta se promenilo? Sećam se da su pčelari govorili: “Od Svetog Ilije sunce sve milije” dok su svi radovi na pčelinjacima, istina malim, bili završeni. Pojavom varoe osamdesetih godina sve se promenilo, nastalo je zatišje, diskontinuitet u pčelarstvu da bi tek posle 2000. godine usledio oporavak, pa onda pravi bum, ali u formi savaremenog pčelarstva sa sasvim drugačijim motivima, ciljevima, kao i socijalnim aspektom. Iščezavaju tradicionalni rituali, duh, filozofska dimenzija, ruši se usklađenost sa prirodnim ritmovima, nameću se nova pravila.
Ako zimska zaliha hrane u košnici nije spremna 1. avgusta da li su pčelari u pravu kada tvrde da dopunsku prihranu treba neophodno sprovesti najkasnije do 10. septebra? Zašto baš 10. septembar, ako uzmemo u obzir činjenicu da pčele u ekvatorijalnom pojasu od 10. do 14. septembra kao i od 10. do 14. marta, delimično modifikuju ples kojim označavaju položaj izvora hrane u odnosu na košnicu preko sunčevog azimuta? Mi smo na severnoj hemisferi gde se smenjuju 4 godišnja doba, gde je priroda udesila da se pred jedan hladniji i mračniji period kao vid prelaza i adaptacje udene, poput oaze, miholjsko leto. Sunčani topli dani, izuzetan jesenji kolorit boja, prava blagodet za ljude rođene u znaku vage čiji je senzibilitet jako izražen pa imaju priliku da “dopune baterije”, jer će kasnije fotonska aktivnost naglo opasti a time se sniziti sinteza endorfinih hormona (“Hormona sreće” – dopamin, serotonin, oksitocin, endorfin)
Miholjsko leto, ovaj specifični prelaz, upotpunjuju i pojedine cvetnice poput biljaka iz familije Asteraceae – astera. Da li se aster za pčele pojavljuje u nevreme, dilema je mnogih? Za loše zimovanje pčela on je na spisku krivaca. Iznuruje pčele, zadržava leglo, odlaže tretman oksalnom kiselinom i još po nešto. Da li je baš tako? U pojavi prirodnog izvora hrane za pčele u ovom periodu godine ne vidim ništa loše, osim ako to nije naš način rada – apitehnika, forma košnice koje upotrebljavamo, prevelika očekivanja od posla zvanog uspešno savremeno pčelarstvo. Biljke su sa insektima, naročito pčelama, na višem nivou komunikacije i simbiotskih odnosa nego što nam je poznato. Opseg zvučne komunikacije pčela u košnici je od 270 do 350Hz i prenosi se kroz saće. Pčele detektuju frekvenciju biljaka u svojoj okolini npr. frekvenciju hrasta (mitološko drvo starih Slovena) na 254Hz, kukuruza pred klasanje na 200Hz itd.
Aster je higroskopan kao i drugi medovi, pa ako se nađe na krajnjim ramovima nepoklopljen može napraviti problem. Da li mu je mesto tamo u ovom periodu godine? Gde su puni ramovi poklopljenog meda koji formiraju mednu kapu za period zimskog klubeta? Aster cveta uz vodene tokove pa i u sušnim godinama uz ostalo korovsko bilje pčelama obezbeđuje optimalnu zalihu hrane koja ukoliko zbog čestog rasturanja gnezda nije nepravilno raspoređena predstavlja dobru zimnicu. Aster na pojačan rad provocira rojeve i društva koja biološki nisu dostigla optimum za zimovanje ili im je on iz nekog razloga mnogo ranije onemogućen, pa je miholjsko leto poslednja prilika da to ostvare. Društva koja su zaokružila strukturu pčela i sa dovoljnom količinom hrane “rade na leru”, a zimske pčele odmaraju. Pčelari kažu da se produžava nepotrebno leglo kratkoživećih pčela.
Istraživanje su pokazala da se upravo posle ravnodnevnice odgaji klaster najdugovečnijih pčela, a manje je poznato da matica u tom periodu polaže jedan deo oplođenih jaja u trutovske ćelije. Gledajući iz istočnjačkog aspekta ravnodnevnica je faza promene prirodnog toka energije, a miholjsko leto je adaptacija i stabilizacija novonastalog stanja.
Da li smemo da tvrdimo da je deo klastera iz najkasnijeg legla odnegovan da dosegne 1. maj sledeće godine ili možda još smelije, junsku letnju dugodnevnicu. Prateći astronomski ekvinocij – solsticij, neverovatnih 9 meseci ili još neverovatnije da pčelinje društvo nikad ne ostaje bez nekog broja ovako odgojenih jedinki koje koordiniraju dva ostljiva perioda života pčelinjeg društva, rojenje i zimovanje.
Ono što svakako treba naglasiti je da nemaju svi pčelari u svom okruženju aster, bršljen odnosno neku značajniju kasnocvetajuću floru, ali njihove pčele se prilagođavaju takvom ambijentu i preko epigenetičkog zapisa to prenose budućim generacijama.
U cilju ispitivanja uticaja kasne jesenje paše i prihrane u vreme miholjskog leta formirana je na pčelinjaku ogledna grupa od 13 petoramnih DB nukleusa. Svim nukleusima 10. septembra oduzeto je svo leglo sa pripadajućim pčelama, a oslobođen prostor je popunjen ramovima sa medom. Nukleusi su zatim odneti na drugu lokaciju udaljenu 17 km, gde su narednih 30 dana prihranjivani svako drugo veče sa 150 ml sirupa uz dodatak biljke moringa kao suplementa čiji je sastav približan polenu. Pčele su pašu astera u trajanju od dve nedelje u potpunosti iskoristile, pa je pri proceni snage 1. novembra odlučeno da u zimovanje uđe 10 nukleusa koji su u tom trenutku imali 2 rama legla ili sadržaj budućeg klubeta od oko 7000 pčela, otprilike 2000 više od biološkog minimuma za opstanak. Svakako da sama brojnost po sebi ne znači ništa ako nije postignut balans u strukturi što će kao i stepen raubovanja pokazati proleće. Od trenutka formiranja nukleusa u julu, nisu bili izloženi nikakvom tretiranju protiv varoe. Polovina nukleusa je formirana sa ovogodišnjim, a polovina sa prošlogodišnjim maticama.
Miholjsko leto je sastavni deo godišnjeg ciklusa Zemlje, ali nije period u kome pčele mogu ispraviti greške koje je načinio pčelar.
Ranko Stamatović
